Григор Витез, српски песник, дечији писац и преводилац рођен је 15 фебруара 1911. године у Косовцу, крај Окучана, у Славонији. Пет разреда основне школе завршио је у Окучанима као просечан ђак а потом уписао гимназију у Новој Градишкој. Након четвртог разреда, прешао је у учитељску школу у Пакрац. Пре ИИ светског рата био је учитељ, а касније је радио у Министарству просвете и био је уредник дечје литературе у издавачкој кући “Младост”.
Прве стихове написао је у четвртом разреду гимназије а у трећем разреду учитељске штампана му је прва песма “Ведар дан” у београдском часопису “Живот и рад”, 1930. године. Неке од песама Григора Витеза преведене су и објављене на више страних језика.
Григор Витез објавио је збирке песама за децу и одрасле: “Сан бораца у зору”, 1948, “Пјесме” 1950, “Наоружане руже” 1955, “Повјерење животу” 1958. и избор из поезије “Као лишће и трава” 1960. За децу је објавио збирке песама: “Веселе замке” 1955, “Препелица” 1956, “Сто вукова” 1957, “Кад би дрвеће ходало” 1959, “Хватајте лопова” 1964, “Гдје приче расту” 1965, “Игра се наставља” 1967 (посмртно), и сликовнице: “Медвјед као пудар”, “Два пијетла”, “Тко ће с нама у шумицу”, “Животиње спавају”, “Максимир”, “Доживљај свјетског путника” и Чудна школа”.
На румунском језику изашла је 1958. године збирка “Препелице”, а на словенском “Веселе замке”, “Препелице” и “Максимир”. Поједине песме Григора Витеза преведене су и објављиване на више од десет језика.
Објављена су и ова издања његових изабраних песама за децу: Једног јутра у гају (у Београду), Избор пјесма (у Сарајеву), Иза брда плава (у Загребу), Бели лев (у Љубљани), и Песна на чучулигата (Шевина пјесма, у Скопју).
Осим песама Григор Витез је објављивао за новине и часописе низ прича, цртица и чланака. Бавио се и преводилачким радом. Сам је говорио француски, руски и словенски. С француског, руског и словенског преводио је највише поезију и објавио је неколико збирки препева а за децу децу превео је Корнеја Чуковског Доктор Јојболи, Бајке, Крокодил; Михаила Зошченка Приче за дјецу; Лава Толстоја Мале приче; Алексеја Н. Толстоја Жар-птица; С. Маршака Бајка о глупом мишићу; Т. Павчека Јуре-Муре у Африци итд.
У Антологији српске поезије за децу Миомира Милинковића, доктора књижевних наука и редовног професора Учитељског факултета у Ужицу налази се 77 песника. Са највећим бројем песама заступљени су песници:
Душан Радовић — 6 песама; Јован Јовановић Змај, Драган Лукић и Љубивоје Ршумовић са по 5 песама; Десанка Максимовић, Гвидо Тартаља, Григор Витез, Момчило Тешић, Бранко Ћопић, Мирослав Антић и Милован Данојлић са по четири песме.”
Григор Витез умро је у Загребу, 23. новембра 1966. године а сахрањен је у свом родном селу.
